Vezati se previše za nekoga, nikada nije dobro. Zato se ja ne vezujem nikada, bar ne previše.
A, ako si i vežem, lako mi je prekinuti nit koja nas je spajala, jer sam je ja načinio tanku, da se lako prekine.
Oh da, itekako mogu biti hladan poput ledene sante, ali ne toliko da mi neki ljudi ipak nisu dragi.
Naravno, da u mom životu postoje dragi ljudi, ali samo su mi dragi, sa debelom linijom između nas i tankom niti koja nas spaja.
Jer, jednoga dana, možda ti ljudi odu i sasvim je prirodno da će mi nedostajati, ali ja ne želim da prolazim kroz emotivni pakao zbog njih.
Jer, čovjek je na kraju krajeva ipak najbitniji sam sebi.
Već sam to prošao, iz iskustva pišem.
Dok ona, koja se klela u nas, sada sretna živi sa drugim, a znam da je sretna, ja sam u sebi zbog nje izdržao oluje i vjetrove.
Nije bilo lako, ali naučio sam životnu lekciju. Nikad se ne treba vezati za ljude, jer ljudi odlaze, a bol ostaje.
Ovako sam sretniji. Jer, kada ponovno dragi ljudi odu iz mog života, nema više oluja i vjetrova sa kojima se borim, samo blijedo sjećanje da su nekada bili dio mog života.
